Архиве за децембар, 2010

Nole se javlja iz Dubaija

Ah, povratak u Dubai. Doduše sa kratkom dvodnevnom posetom Abu Dhabi-ju i čarobnom, bajkovitom hotelu Emirates Palace.

Ovo je prvi dnevnik nakon istorijske svetske titule u Dejvis Kupu. Mogu zvanično da potvrdim da mi kosa raste brže od kolega iz reprezentacije, i da konačno mogu da se pojavim na ulici bez kape! Mnogi od nas su se razboleli nakon trijumfa, jer nismo ni slutili kakva će nas „promaja“ zadesiti zbog ćelavih glava! Realno je da našem Dorćolcu Viktoru najbolje stoji frizura (brat Marko ga sledi), a Ziki i ja se borimo za titulu „najtragičnijeg ćelavog izgleda“. Boca je varao, pa se nije olindrao do glave, nego je ostavio elegantnu dvojku. Obrazloženje: Mašinica se pokvarila! Hmmm… Drago mi je da smo svi ispoštovali dogovor koji je važio jos od sredine godine, tako da je svako ko je držao zdravicu izgovorio „za ćelave glave“. Ideja da se šisanje obavi na licu mesta je bila Miljanova, a ta slika je obišla svet! Zamisao da se „oćelavimo“ je bila Viktorova (nije ni čudo) i vrlo je diskutabilna, ali nas je motivisala i učinila najsrećnijim sportistima na svetu.

Vrlo je teško rečima sve detaljno opisati. Osećaj je poseban i nezaboravan, a kako i ne bi bio kada je titula u Dejvis Kupu donela oduševljenje, radost, veselje, ponos celoj srpskoj naciji! Pokazali smo jedinstvo, drugarstvo, neizmernu uzajamnu podršku, srce i ponos da našu zemlju upišemo u istoriju ovog sporta kao svetske prvake! Slavlje? Hahahahahahahahahaha! Eeeee, to već mora da se doživi! Tvrdim da se niko na svetu ne veseli i proslavlja kao braća Srbi. Ljudi, to je trajalo, traje i trajaće dok smo živi. Možemo da je nazovemo „Dejvisova slava ćelavaca“. Dobro smo se držali u poređenju sa „Ivkovom slavom“, ali je ipak ona nenadmašna! Bilo je tu domaće, strane muzike, pečenja, užičkog kola, poljubaca u ćelave glave, trubača (šta bi mi bez njih)…

Potom je usledio oporavak u sunčanom Monaku kraj moje drage Jelene. Oboje smo imali teške, ali uspešne protekle nedelje i trenutno smo na zasluženom odmoru.

Ispratio sam poslednja dešavanja u srpskom tenisu povodom predstojeće izborne skupštine u Teniskom Savezu Srbije. Zaista mi je žao što je situacija gotovo van kontrole i što se kroz medije provlače svađe i prepirke koje su nepostojeće, ali promene su neminovne. Naravno da je loš trenutak da se ovakve stvari sada dešavaju kada smo svi još pod utiskom osvajanja titule, ali novi ljudi trebaju Teniskom Savezu, kako bi konačno izgradili nacionalni teniski centar i omogućili mladim talentima bolje uslove za napredak. Razvoj tenisa u Srbiji je deo i naše odgovornosti, zato smo se svi igrači (uključujući i selektora) angažovali da pomognemo i u saopštenju smo jasno izneli šta želimo. Moram da napomenem da moj otac nema nikakvu nameru da preuzme bilo koju funkciju u TS, već da prezentuje svim klubovima koncept funkcionisanja koji su postavili ljudi koje predstavlja. On to radi vrlo uspešno i mi ga apsolutno podržavamo. Iskreno se nadam da će klubovi iz Srbije imati razumevanja, jer je prosperitet i boljitak sa novim rukovodstvom zagarantovan! To je sve od mene za danas, a uskoro cu vam pokazati neke zanimljive slike iz proteklih par meseci. Shukran i puno pozdrava Srbiji!

Vaš Nole

Advertisements

A, ovako je bilo u petak, 3. septembra…

S obzirom da je Nole sa članovima svog tima u prethodnih nekoliko dana bio maksimalno fokusiran na izuzetno važne mečeve na US Open-u, pre nego što nastavi sa redovnim javljanjima pogledajte kako je izgledao petak, 3. septembar…

I, dok je Srbija još uvek u rem fazi sna, mi se polako pripremamo za istu, ali puno bolji, svežiji, odmorniji! Velike zasluge za takav osećaj, pored plasmana u treće kolo, ima i „Earl“ uragan o kome svi pričaju i od kojeg strepi cela ova naša istočna obala. Uragan je doneo pomalo svežije i „lepše“ vreme.

Napokon možemo da kažemo da „dišemo“ i da se ne preznojavamo dok odmaramo. E, Earl, Earl… 🙂 U utorak, tokom Viktorovog i mog meča, koji je počeo u najgore vreme po nas (14h) i trajao do nekih 17.30h, temperatura je bila neverovatnih 105F, što bi prevedeno u naše Celzijuse bilo 44C! Beše to najtopliji dan u istoriji US Opena!

Za razliku od prvog meča, drugi sa Pečnerom je odigran po izuzetno prijatnom vremenu, u večernjim satima i u veoma lepoj atmosferi skoro do poslednjeg mesta ispunjenog Artur Eš stadiona. Isto veče nam se završilo u tri časa posle ponoći. I pored toga što je meč završen oko 23h po lokalnom vremenu trebalo je odraditi press, oporavak a i večerati. Da ne zaboravim, nismo preskočili tradicionalnu partiju bilijara. Pobeda na dva fronta! He, he, he…

I, dok je glavni događaj u Njujorku poslednji Grend Slem u sezoni, grad, tv, radio stanice i pisani mediji ne prestaju sa nagađanjima oko toga da li će Earl da pogodi i „naš“ grad. Sa nadom da će da nas zaobiđe, ali i željom da utiče na svežinu vazduha i narednih dana, nastavljamo sa pripremama za moj sledeći meč sa Džejms Blejkom.

Ostaje mi da Vam se puno zahvalim na podršci koju mi pružate, za sve neprospavane sate i što pratite sve moje mečeve!

Volim Vas!

Nole

SPECIJALNO: Najbolje od Noleta u 2010. – Prvi deo (VIDEO)

Još svega nekoliko dana i 2010. godina biće za nama…

Pravo je vreme da se osvrnemo na sve ono što je Noletu donela osma profesionalna sezona.

Devetnaest turnira, egzibicija u Kujongu, Dejvis kup… Četiri velika uspeha, četiri trofeja. Nole je najpre u februaru po prvi put u karijeri odbranio titulu, i to u Dubaiju. Potom je u paru sa Džonatanom Erlihom iz Izraela bio najbolji u konkurenciji parova u Londonu (Queen’s Club). A, u oktobru još jedna odbrana titule, na ATP turniru u Pekingu. I na kraju, najslađi trijumf! Istorijska pobeda Srbije u Dejvis kupu nad selekcijom Francuske u Beogradu. Od sedam odigranih mečeva za reprezentaciju ove godine, stopostotan učinak Noleta!

Na polju Grend Slem turnira, Novak nijednom u 2010. godini nije završavao takmičenje pre četvrtfinala, koje je igrao u Melburnu i Parizu. Zatim polufinale na Vimbldonu i finale na Otvorenom Prvenstvu SAD, US Openu. Polufinalni meč protiv Rodžera Federera na US Openu proglašen je za najbolji meč u 2010. godini! Fenomenalan preokret Noleta i pobeda nad najboljim teniserom svih vremena – 5:7, 6:1, 5:7, 6:2, 7:5.

Ukupno 79 odigranih mečeva, uz 61 pobedu i 18 poraza. U duelima protiv Top 10 igrača ATP liste, Nole je zabeležio 4 pobede i 9 poraza.

I četvrtu godinu u nizu Nole će završiti sezonu na poziciji broj 3 svetske rang liste.

Emocije su prštale na sve strane, a kako je to izgledalo imaćete priliku da se podsetite ukoliko u narednih pet dana budete uz nas.

Mi, ekipa Noletovog zvaničnog web sajta, napravili smo izbor od preko 100 najlepših Novakovih poena (u trajanju od 45 minuta) koji su obeležili minulu sezonu.

Prvi od ukupno tri video klipa je već pred vama, uživanje može da počne!

Sport: Nole najbolji sportista Srbije!

Dnevni sportski list „Sport“ po 54. put izabrao je najboljeg domaćeg sportistu.

Na spektakularnoj svečanosti u hotelu „Kontinental“, pred brojnim uglednim zvanicama iz sveta sporta, politike, umetnosti, kulture za najboljeg srpskog sportistu u 2010. godini izabran je, po drugi put (posle 2007. godine), svetski a naš – NOVAK ĐOKOVIĆ!

Novaku je pripala „Zlatna značka“, tradicionalno priznanje koje dobijaju sportisti koji su ostvarili najbolje rezultate u protekloj godini. Novak je bio motor srpskog Dejvis kup tima koji je na spektakularan način osvojio „salataru“, ostvarivši najveći uspeh u istoriji našeg tenisa.

Najbolji srpski teniser je dobio ukupno 54 glasa, trijumfujući ispred odbojkaša Nikole Grbića i strelca Zorane Arunović.

OD 33 bivša laureata koji su učestvovali u glasanju (prvo mesto 3, drugo 2, treće 1 bod) njih 14 je na prvo mesto stavilo upravo Noleta.

Umesto Noleta, koji je trenutno u Dubaiju na odmoru, nagradu je preuzeo njegov mlađi brat Đorđe.

Konačan plasman:

1. Novak Đoković (tenis) – 54
2. Nikola Grbić (odbojka) – 34
3. Zorana Arunović (streljaštvo) – 31
4. Dejan Stanković (fudbal) – 24
5. Vanja Udovičić (vaterpolo) – 17
6. Viktor Troicki (tenis) – 14
7. Miloš Teodosić (košarka) – 9
8. Vilmoš Zavarko (kuglanje) – 4
8. Miloš Umićević (karate) – 4
10. Slobodan Bitević (karate) – 1

Bleacherreport: Da li je Džoker stasao?

Možda 2010. nije bila najbolja godina Novaka Đokovića. Nije je završio kao najbolji igrač na svetu i sa nekih turnira je neočekivano ranije eliminisan.

Možda nije najbolje procenio pripreme za prvu Grend Slem titulu u godini. Možda je, tokom prolećnih meseci, poslušao pogrešne savete Toda Martina u vezi servisa. A možda je, pred kraj sezone, poželeo da se ređe susretao sa Rodžerom Federerom.

Ali, kada se sve uzme u obzir, možda će kada se osvrne, na 2010. gledati kao na godinu kada je ispleo višebojne niti svog nesputanog talenta u jednu jaku impresivnu formu. I to će možda definisati trenutak kada je Džoker „odbacio detinjaste radnje“ i sazreo u jednog od najkompletnijih igrača u tenisu.

Lako je zaboraviti kakav je bio mladi Đoković kada je počeo da impresionira na teniskoj sceni. U profesionalne vode je ušao sa 16 godina, a dve godine kasnije, završio je 2005. godinu, kao najmlađi igrač u prvih 100.

Do kraja 2006. godine, osvojio je dve ATP titule iz tri finala i bio je najmlađi igrač koji je završio godinu u Top 20.

Isto je bilo i 2007: pet ATP titula, prvo Grend Slem finale i još uvek, sa samo 20 godina, najmlađi igrač u prvih 10 na kraju sezone.

Još dva vrha su osvojena 2008. godine, prva Gren Slem titula u Melburnu i titula na Mastersu u Šangaju. Te godine, Đoković je kao treći igrač sveta osvojio četiri titule u sedam finala, plasirao se u polufinale Rolan Garosa i Vimbldona, i osvojio bronzanu medalju na Olimpijskim igrama.

Još jedan ključni momenat u toj godini – crvena nit na putu ka zrelosti – bila je pobeda u plej-ofu Dejvis kupa koja je Srbiji obezbedila mesto u Svetskoj grupi 2009.

Nije bilo iznenađenje kada je 2009. godine mršav, brz, okretan, atletski građen, vispren Đoković, vođen strašću koja je pretila da eksplodira kroz grudi nakon svake pobede, protutnjao kroz 10 finala do još pet titula.

Odigrao je više mečeva nego bilo ko drugi (97) i ostvario najviše pobeda (78). Plasirao se u četvrtfinale, ili bolje na 19 od 22 turnira. Na svojoj omiljenoj tvrdoj podlozi, pobedio je 29 od 33 meča od Montreala u avgustu, zaključno sa dve titule za redom, u Bazelu i Parizu.

Čak i na šljaci, Novak je savladao Federera u Rimu i bio blizu da učini isto protiv Nadala, u Madridu.

Tako je uplovio u 2010. na talasu uspeha, sa novim trenerom – Amerikancem Todom Martinom – i neke njegove prirodne, ali često neumesne, uzavrele reakcije su smanjene na minimum. Nagrada je bila pozicija između Federera i Nadala koji su godinama suvereno držali br.1 i 2.

Španac je bio na lečenju problematičnih kolena, kada je Džoker dokazao koliko su njegove namere ozbiljne, postao je svetski broj 2. Nešto kasnije te godine, kada se Nadal vratio na vrh rang liste, Đoković je bio iznad Federera ne jednom već dva puta u periodu između leta i jeseni. A ipak, gledajući njegove ranije uspehe, 2010. godina je više bila ravnomeran kas nego galop.

Konstantnost je bilo njegovo geslo: plasirao se u četvrtfinale ili bolje na sva četiri Grend Slema. Ali nakon što je osvojio titulu u Dubaiju u februaru, čekao je do oktobra i Pekinga na svoj drugi i poslednji ATP trofej ove godine. U Majamiju je prvi put eliminisan u prvom meču još od januara 2009., a kod kuće u Beogradu je predao meč četvrtfinala zbog zdravstvenih problema. „Prokockao“ je vođstvo od 2:0 u setovima protiv Jirgena Melcera u četvrtfinalu Rolan Garosa, a na Kvinsu je eliminisan u trećem kolu.

Međutim, Đoković je načinio prvi od nekoliko važnih koraka koji su njegovu igru nadahnuli sjajnim nijansama nekadašnje palete. Prekinuo je saradnju sa trenerom Martinom što pokazuje da je verovatno postojao problem u komunikaciji između Amerikanca i Đokovićevog dugogodišnjeg trenera Marjana Vajde. Novak je prokomentarisao uticaj saradnje na njegov servis. „Pokušao je da promeni moj servis, ali je sve to bilo previše komplikovano i sad sam se vratio starom stilu.“

Đokovićev servis nije bio na uobičajenom nivou, i kako je postajao sve manje pouzdan, sve više se gubila sigurnost u ostale aspekte njegove igre.

Veoma je zanimljiva statistika iz ovog perioda. Između prvog meča u Indijan Velsu i poslednjeg u Rimu, uspešnost njegovog prvog servisa je bila oko 50% četiri puta, 70% samo jednom, a broj dvostrukih grešaka u nekoliko mečeva je porastao.

Do Toronta, procenat nije padao ispod 68 u sva četiri meča. Do US Opena, u većini mečeva se kretao u rasponu od 60 do 70. Između Flešing Medouza i finalnog turnira u Londonu, imao je u proseku samo jednu i po duplu grešku u svakom od 29 odigranih mečeva.

Drugi važan momenat za podizanje samopouzdanja je bio baš na US Openu, u polufinalnom meču sa Federerom koji je ciljao sedmo finale u Njujorku. Đoković je nosio teret poraza od Federera na Artur Ešu u svakoj od prethodne tri godine i, kada je Švajcarac dobio prvi set 7:5, izgledalo je da će se ponoviti slična priča.

Ali, Novak je uzvratio iz svih oružja, za 6:1. Naredna dva seta su raspodeljena na isti način, a kada je Federer došao do dve meč lopte u petom, izgledalo je da je poraz neizbežan. Međutim, spasavanjem meč lopti Srbin je pokazao ono najbolje u sebi ispalivši dva sjajna direktna poena, jedan snažan smeč u bekhend ugao, drugi žestok forhend niz liniju.

Način na koji je ostvario pobedu je još impresivniji, nadigrao je Federera u dugoj razmeni udaraca (21), ostavši miran, udarajući svaku loptu u srce reketa, plasirajući skoro svaki udarac u uglove terena. Na kraju je primorao Federera da izbaci forhend u aut.

Izraz Srbina se menjao od zabrinutog, preko nepokazivanja emocija do slavljeničkog. Prevario je lošu sreću, dokazao se i pucao od samopouzdanja.

Iako ga je Federer pobedio u tri preostala meča ove godine, Džoker je znao da je napravio ozbiljan pomak. Objašnjenje kako je to postigao – još jedan korak u sazrevanju Srbina – dao je posle pobede u Njujorku: „Znao sam da moram da budem strpljiv i da previše ne trošim emocije, jer je to bio slučaj u prošlosti, kada sam gubio polet … [Federer] koristi nervozu protivnika. Oseća je.“

Ovaj put, Novak nije izgledao nervozan i pokazao je beskonačno strpljenje. Takođe je bio pragmatičan kada je priznao da je Federer ‘našao’ svoj najbolji tenis ove godine kada ga je pobedio u polufinalu završnog turnira u Londonu. Pred Đokovićem je bio još jedan važan posao do kraja 2010.

Plameno-crvena vatra patriotskog zanosa, koja se razbuktala još kada je pomogao svojoj zemlji da se plasira u Svetsku grupu Dejvis kupa, već je tri puta u 2010. godini izvukla najbolje iz Noleta.

Savladao je Sema Kverija i Džona Iznera za plasman Srbije u četvrtfinale. Zatim je posle Vimbldona, pobedio Ivana Ljubičića i Marina Čilića za polufinale protiv Češke. Samo nekoliko dana posle finala US Open-a, u Beogradu je uspeo da preokrene meč protiv svetskog br. 7, Tomaša Berdiha, što je bio poslednji korak do konačnog obračuna protiv Francuske u rodnom gradu.

Crvena boja Srbije, nasuprot plavoj boji Francuske, proizvela je kraljevski nastup Đokovića.

Bio je potpuno dominantan u prvom meču sa Žilom Simonom, što i nije bilo iznenađenje, protiv igrača koji se vratio posle povrede. Ali, protiv žestokog atlete i bombastičnog atomskog tenisa Gaela Monfisa, mnogi su očekivali teži posao.

Obojica su elastični kao indijske figurice od gume, sa rukama i nogama dužim nego što bi trebalo da budu i kretanjem bržim od divlje bujice. Obojica su šoumeni u duši i bili su u formi. Monfis je igrao u finalu Mastersa u Parizu samo mesec dana ranije.

Ali Đoković koji je imao za cilj da održi Srbiju u igri, bio je ozbiljan, fokusiran, efikasan i imao je samokontrolu. Nije trošio ni tračak emocionalne energije. Nije spuštao glavu niti je gledao ka nebu – što su poznati gestovi Đokovića. Bio je čovek sa ciljem, sa verom da će ga ostvariti.

Dok je Monfis hvatao loptu u padu, Đoković se držao osnovne linije i hvatao loptu u penjanju. Ubrzo je poveo sa 4:1 nemilosrdno napadajući forhendima u uglove kod osnovne linije, i bekhendima niz liniju na protivničkoj polovini terena. Dodajte fini drop šot i nekoliko lobova, i Francuz je bio uništen.

Đokovićev servis je bio kao u najboljim danima. U prvom setu, uspešnost prvog servisa mu je bila 82%, nije izgubio nijedan poen na svoj servis do sedmog gema i jedva da je napravio neku grešku za 6:2 u prvom setu.

Drugi set je bio skoro isti, Monfis nije imao odgovor na preciznu i prodornu igru Đokovića. Prvi brejk je došao relativno lako pri rezultatu 3:2, a drugi je Novaku doneo još jedan set, 6:2.

Monfis je krenuo u ofanzivu u trećem setu. Publika je pozdravljala poteze oba igrača koji su ono što rade, radili najbolje: ređali su se drop šotovi, kao metak brzi udarci na osnovnu liniju, široki udarci na bočne linije, ‘balet’ po širini i dubini terena.

Smirenost Srbina bila je narušena samo jednom, kada je Monfis konačno napravio brejk. Đoković je ispoljio svoju frustraciju lomljenjem reketa; to ‘pražnjenje’ mu je pomoglo da povrati fokus i još jednom je potvrdio svoju dominaciju.

Kada je Monfis servirao da ostane u meču, Đoković je čak preuzeo kontrolu nad publikom što sudiji nije mnogo puta pošlo za rukom do tada. Podizanjem ruke, pala je tišina, a i Monfis.

Na kraju, bilo je potrebno nešto više od dva sata da se pokaže kakav igrač je postao Đoković, njegovo novo strpljenje, njegova konstantnost, inteligentna kontrola i odustajanje od očajavanja. I, uzgred, nije imao nijednu duplu grešku.

Konačno slavlje je moralo da sačeka veličanstven nastup njegovog zemljaka Viktora Troickog, a onda je ekstrovertni Đoković znao kako da proslavi!

Taj Đoković je isti čovek koji je ušetao u O2 arenu sa povezom preko oka – posle problema sa kontaktnim sočivima prethodne večeri. On je čovek koji je veselo prošetao modnom pistom u Torontu. On je čovek koji je sa entuzijazmom obrijao glavu, na terenu, sa saigračima iz srpskog tima.

Ali, on je takođe čovek koji ume da kaže da protivnika „sluša svaka lopta“, koji govori srpski, italijanski, nemački, francuski i engleski, koji je osnovao novi ATP turnir u Beogradu da približi tenis mladim Srbima.

Sada je takođe igrač koji je kroz nekoliko ključnih trenutaka u svojoj 23. godini, naučio da istka svoje prednosti – bekhend udarac prav kao strela, drop šot kao pero, forhend dijagonalu, precizne udarce po celom terenu – u najjače i najbrže u tenisu.

Kaže: „U ovom trenutku sam, emotivno, samouveren, srećan i radujem se predstojećim izazovima.“ Ta zrelost i zadovoljstvo, spojeni sa paletom raznovrsnih udaraca kao dugine boje, će sigurno proizvesti drugu Grend Slem titulu u 2011.

Odbrojavanje do 2011: Šta čeka Novaka?

ATPWorldTour.com daje kratak pregled pet priča na koje treba obratiti pažnju tokom sezone 2011. Treća u nizu rezervisana je za Novaka i njegovu perspektivu da u 2011. razbije vladavinu Nadala i Federera:

Juče smo naveli ime Novaka Đokovića kao jednog od igrača koji bi u 2011. mogli da razbiju Gren Slem dominaciju Nadal-Federer, a u godinu koja će biti kritična za Srbina, sigurno će ući sa nadom da dostigne visine koje je osvojio 2008. godine.

Predstojeće Otvoreno prvenstvo Australije označiće tri godine od kada je 23-godišnji Novak osvojio svoju jedinu Grend Slem titulu, pobedom nad finalistom Žo-Vilfredom Congom. Posle tog uspeha, međutim, rođeni Beograđanin je imao problema da postiže konstantno dobre rezultate na najvećim turnirima, što su često do tada bila polufinala. Pretrpeo je iznenađujuće poraze od Marata Safina u drugom kolu Vimbldona iste godine, Filipa Kolšrajbera u trećem kolu Rolan Garosa 2009. i od Tomija Hasa u četvrtfinalu Vimbldona 2009.

Đoković je postao broj 2 na svetskoj rang listi u februaru i završio godinu kao svetski broj 3 četvrtu godinu za redom. To je veliko dostignuće za većinu profesionalaca, ali Novak će bez sumnje želeti da završi godinu u Top 2 prvi put.

Pored toga što bi Grend Slem uspesi sigurno pomogli da se Đoković učvrsti na vrhu, on će gledati da popravi svoj učinak na turnirima ATP World Tour-a. U 2010., Srbin je osvojio samo dve ATP World Tour titule (Dubai i Peking), najmanje od 2006., a pet manje od izvanrednog Nadala. Posebno je podbacio na devet turnira serije ATP World Tour Masters 1000; stigao je do polufinala samo u Šangaju, Torontu i Monte Karlu.

Međutim, Novak je požnjeo plodove napornog rada i vere u sebe kada je dostigao top formu i spasio dve meč lopte u pobedi nad petostrukim šampionom Rodžerom Federerom u polufinalu ovogodišnjeg US Open-a. U finalu je izgubio od svetskog broja 1 Rafaela Nadala. Novak je zatim imao veoma uspešan kraj sezone, što je kulminiralo pobedom Srbije, čiji je bio vođa, nad Francuskom rezultatom 3-2 u finalu Dejvis kupa.

Iako je bio razočaran posle poraza u finalu US Open-a, Novak je verovao da je ponovo na pravom putu.

„Ne mogu i neću da krijem da sam razočaran. Želeo sam trofej i znam da sam dao svoj maksimum da bih došao do njega. Međutim, već sutra ću se probuditi kao nov čovek i nastaviti da vredno treniram.“

„Osećam se mnogo komfornije na terenu i imam više samopouzdanja. Vratio sam agresivnu igru i sve što je potrebno da bih ostao u vrhu. To su sve dobri znaci i nadam se da ću vrlo brzo napraviti još veće uspehe.“

OKS: Nole proglašen za najboljeg sportistu Srbije u 2010. godini!

Još jedno veliko priznanje za Noleta.

Nakon što je u sredu uveče proglešen za najboljeg promotera Srbije u svetu, Novak je danas poneo titulu najboljeg sportiste Srbije u 2010. godini na 17. po redu manifestaciji „Izbor za najuspešnije sportiste, ekipe i trenera“, koju organizuje Olimpijski komitet Srbije.

„Zahvalio bih se Olimpijskom komitetu Srbije na značajnom priznanju za najboljeg sportistu u 2010. u Srbiji, koja me obavezuje da i u narednoj godini izvučem maksimum iz svojih mogućnosti, kako bih opravdao zvanje najboljeg sportiste u zemlji. 2010. godina je krunisana titulom svetskog prvaka u Dejvis kupu, koja me je koštala ćelave glava, ali sve zbog Srbije i srpske slave,“ rekao je Nole u video poruci koju je snimio u Monte Karlu, gde se priprema za predstojeću sezonu, koju će startovati 2. januara 2011. na Hopman kupu u Pertu.

Облак ознака